Najveći problem manjina je upotreba jezika | Magyar Nemzeti Tanács Hivatalos Honlapja Skip to main content

You are here

Najveći problem manjina je upotreba jezika

Pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji svakodnevno se susreću sa manjim ilil većim problemima, a najveći među njima je pravo na upotrebu maternjeg jezika, koje nije svuda i u jednakoj meri ispoštovano.

O položaju manjina bilo je reči na današnjem sastanku predstavnika nacionalnih saveta manjina i republičkog zaštitnika građana Zorana Pašalića. Na jednom od kvartalnih susreta od 23 nacionalna saveta sastanku su prisustvovali predstavnici čak 15 krovnih institucija manjina.

Nacionalne manjine su u proteklom periodu na adresu republičkog zaštitnika građana poslale 1.600 predstavki, a one su se uglavnom odnosile na pravo na službenu upotrebu jezika, kulturu i upis u matične knjige.

- Cilj ovih susreta je da se svi problemi koji se ističu od strane nacionalnih saveta mogu rešavati brzo. Zadovoljan sam što je tokom ove godine upućeno 24 preporuke, što je značajnije više nego pre. Glavni ciljevi u godini pred nama su odgovori na postavljena pitanja, kao i Akcioni plan i naš doprinos ka njegovom  ostvarivanju - istakao je Pašalić. - Najviše je bilo žalbi na upotrebu jezika nacionalnih manjina, na tome smo dugo radili i uspeli smo da te nepravilnosti ispravimo. Na ovim sastancima mi pravimo plan kako ćemo raditi u budućem periodu, za sada je bilo četiri, u Beogradu, Bosilegradu, Novom Pazaru i sada u Subotici. Pripadnici nacionalnih manjina ne samo proteklih godina, nego kroz istoriju, doprineli su afirmaciji Srbije u kulturnom, ekonomskom, političkom i drugom smislu. Zato smo pokrenuli isticanje pripadnika nacionalnih manjina koji su doprineli razvoju Srbije kroz vekove. Uz pomoć Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu planiramo da oformimo Muzej nacionalnih manjina, kako bi istakli sve pojedince i njihov doprinos.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koji su prisutne podsetili da su nedavno u Bujanovcu predstavili katalog imena na albanskom jeziku, čime će se omogućiti tačan upis u javne registre, što je put i za ostale manjine.

- Proteklih godinu dana radili smo na približavanju građana pravima koja su im Ustavom i zakonima omogućena bez obzira na etničko poreklo. Očekujemo da ono što nije urađeno u 2019. godini bude prepoznato kao potreba i mogućnost da organi vlasti na sva tri nivoa ostvare u korist naših građana kako bi zajednički nastavili da gradimo bolju Srbiju -poručio je Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. - Očekuje nas izborni period, kao i preuzimanje koordinacija nacionalnih saveta od Mađarskog nacionalnog saveta i nadam se da će neko od 23 nacionalna saveta u 2020. godini to raditi uspešno, kao što su to radili predstavnici mađarske nacionalne manjine.

Domaćin sastanka u Subotici bio je Mađarski nacionalni savet, a ovo je bila prilika da manjine sva pitanja iznesu direktno, a kao ključno koje treba rešiti u narednoj godini svi jednoglasno navode službenu upotrebu jezika i pisma, a zatim i obrazovanje.

- Značajno je što možemo zajedno da sednemo za sto i da se dogovorimo. Prošle godine je donet zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima i najznačajnija je upotreba službenog jezika i pisma, kao i pitanje obrazovanja - smatra domaćin Jene Hajnal, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta. - Dogovoreno je da će republički konkursi biti vezani za obrazovanje, a rešavaćemo i pitanje udžbenika. Tu je i finansiranje, jer je programsko finansiranje lepo napisano, ali nije baš najsjajnije u praksi.

Izvor: Subotica.com