Припадници националних мањина у Србији свакодневно се сусрећу са мањим илил већим проблемима, а највећи међу њима је право на употребу матерњег језика, које није свуда и у једнакој мери испоштовано.
О положају мањина било је речи на данашњем састанку представника националних савета мањина и републичког заштитника грађана Зорана Пашалића. На једном од кварталних сусрета од 23 национална савета састанку су присуствовали представници чак 15 кровних институција мањина.
Националне мањине су у протеклом периоду на адресу републичког заштитника грађана послале 1.600 представки, а оне су се углавном односиле на право на службену употребу језика, културу и упис у матичне књиге.
- Циљ ових сусрета је да се сви проблеми који се истичу од стране националних савета могу решавати брзо. Задовољан сам што је током ове године упућено 24 препоруке, што је значајније више него пре. Главни циљеви у години пред нама су одговори на постављена питања, као и Акциони план и наш допринос ка његовом остваривању - истакао је Пашалић. - Највише је било жалби на употребу језика националних мањина, на томе смо дуго радили и успели смо да те неправилности исправимо. На овим састанцима ми правимо план како ћемо радити у будућем периоду, за сада је било четири, у Београду, Босилеграду, Новом Пазару и сада у Суботици. Припадници националних мањина не само протеклих година, него кроз историју, допринели су афирмацији Србије у културном, економском, политичком и другом смислу. Зато смо покренули истицање припадника националних мањина који су допринели развоју Србије кроз векове. Уз помоћ Министарства за државну управу и локалну самоуправу планирамо да оформимо Музеј националних мањина, како би истакли све појединце и њихов допринос.
Састанку су присуствовали и представници Министарства државне управе и локалне самоуправе, који су присутне подсетили да су недавно у Бујановцу представили каталог имена на албанском језику, чиме ће се омогућити тачан упис у јавне регистре, што је пут и за остале мањине.
- Протеклих годину дана радили смо на приближавању грађана правима која су им Уставом и законима омогућена без обзира на етничко порекло. Очекујемо да оно што није урађено у 2019. години буде препознато као потреба и могућност да органи власти на сва три нивоа остваре у корист наших грађана како би заједнички наставили да градимо бољу Србију -поручио је Иван Бошњак, државни секретар у Министарству за државну управу и локалну самоуправу. - Очекује нас изборни период, као и преузимање координација националних савета од Мађарског националног савета и надам се да ће неко од 23 национална савета у 2020. години то радити успешно, као што су то радили представници мађарске националне мањине.
Домаћин састанка у Суботици био је Мађарски национални савет, а ово је била прилика да мањине сва питања изнесу директно, а као кључно које треба решити у наредној години сви једногласно наводе службену употребу језика и писма, а затим и образовање.
- Значајно је што можемо заједно да седнемо за сто и да се договоримо. Прошле године је донет закон о изменама и допунама Закона о националним саветима и најзначајнија је употреба службеног језика и писма, као и питање образовања - сматра домаћин Јене Хајнал, председник Мађарског националног савета. - Договорено је да ће републички конкурси бити везани за образовање, а решаваћемо и питање уџбеника. Ту је и финансирање, јер је програмско финансирање лепо написано, али није баш најсјајније у пракси.
Извор: Subotica.com