Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi, o kojem se ovih dana širom Srbije odvija javna rasprava, na više mesta predviđa oduzimanje određenih, zakonom garantovanih nacionalnih manjinskih kolektivnih prava, što nije u suprotnosti samo sa međunarodnim principom zaštite stečenih ljudskih i manjinskih prava, nego i sa samim Ustavom Republike Srbije, čiji član 20., stav 2. garantuje upravo zaštitu stečenih prava – saopštio je svoj stav Mađarski nacionalni savet (MNS) povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi.
Realizacija ovih planiranih izmena na planu kulture bi imala nesagledive posledice, naime kultura je specifična kolektivna i individualna karakteristika nacionalnih manjina, u čijem upravljanju je direktno učešće manjine oduvek u velikoj meri doprinosilo očuvanju i jačanju kulture nacionalnih manjina. Upravo zbog toga, naizgled racionalna namera izmena zakona da se reguliše ova veoma važna oblast našeg života, dopunama dosadašnjih nedostataka i grešaka, za nas nije prihvatljiva, jer bi sve to išlo na štetu manjinskih prava garantovanih Ustavom i zakonom, i to ukidanjem mogućnosti da nacionalne manjine učestvuju u direktnom upravljanju manjinskom kulturom.
Važeći član 16. Zakona o kulturi naime propisuje da nacionalni saveti nacionalnih manjina delegiraju sva člana u Nacionalni savet za kulturu. To pravo garantuje i član 18., stav 1., tačka 11) Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik Republike Srbije“, 72/2009., 20/2014. – odluka AB, br. 55/2014. i 47/2018.). Predlog o izmeni više nije tako jasan, i zbog toga Mađarski nacionalni savet predlaže da pravo na učešće u ovom prestižnom republičkom telu ostane na dosadašnjem nivou zastupljenosti.
Drugi predlog o izmeni bi broj članova upravnih odbora kulturnih institucija ograničio na pet osoba umesto dosadašnje definicije „najmanje tri osobe“, što je po dosadašnjoj praksi omogućavalo da nacionalni saveti nacionalnih manjina na osnovu 17. člana Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina svoje učešće u upravljanju javnim institucijama rešavaju na sledeći način:
Ako je kulturna institucija (1) institucija od istaknutog značaja za nacionalni savet, onda je dotični savet mogao delegirati u upravni odbor institucije najmanje jednog člana, (2) ako je pak neka kulturna institucija za više nacionalnih saveta važila za instituciju od istaknutog značaja iz aspekta očuvanja, jačanja i razvoja nacionalnog identiteta dotičnih saveta, onda je svaki nacionalni savet mogao delegirati po jednog člana u upravni odbor, pa se broj članova tog tela tako formirao.
Zbog navedenih primedbi Mađarski nacionalni savet se protivi prihvatanju spomenutih izmena, i učiniće sve, zajedno sa ostalim nacionalnim savetima, da se one u ovom obliku ne podnesu Republičkoj Skupštini, naime krše i međunarodni princip zaštite stečenih ljudskih i manjinskih prava, kao i direktno Ustav Republike Srbije.
Izvor: Vajdaság Ma, 2021.02.12.