Предлог закона о изменама и допунама закона о култури, о којем се ових дана широм Србије одвија јавна расправа, на више места предвиђа одузимање одређених, законом гарантованих националних мањинских колективних права, што није у супротности само са међународним принципом заштите стечених људских и мањинских права, него и са самим Уставом Републике Србије, чији члан 20., став 2. гарантује управо заштиту стечених права – саопштио је свој став Мађарски национални савет (МНС) поводом Предлога закона о изменама и допунама закона о култури.
Реализација ових планираних измена на плану културе би имала несагледиве последице, наиме култура је специфична колективна и индивидуална карактеристика националних мањина, у чијем управљању је директно учешће мањине одувек у великој мери доприносило очувању и јачању културе националних мањина. Управо због тога, наизглед рационална намера измена закона да се регулише ова веома важна област нашег живота, допунама досадашњих недостатака и грешака, за нас није прихватљива, јер би све то ишло на штету мањинских права гарантованих Уставом и законом, и то укидањем могућности да националне мањине учествују у директном управљању мањинском културом.
Важећи члан 16. Закона о култури наиме прописује да национални савети националних мањина делегирају сва члана у Национални савет за културу. То право гарантује и члан 18., став 1., тачка 11) Закона о националним саветима националних мањина („Службени гласник Републике Србије“, 72/2009., 20/2014. – одлука АБ, бр. 55/2014. и 47/2018.). Предлог о измени више није тако јасан, и због тога Мађарски национални савет предлаже да право на учешће у овом престижном републичком телу остане на досадашњем нивоу заступљености.
Други предлог о измени би број чланова управних одбора културних институција ограничио на пет особа уместо досадашње дефиниције „најмање три особе“, што је по досадашњој пракси омогућавало да национални савети националних мањина на основу 17. члана Закона о националним саветима националних мањина своје учешће у управљању јавним институцијама решавају на следећи начин:
Ако је културна институција (1) институција од истакнутог значаја за национални савет, онда је дотични савет могао делегирати у управни одбор институције најмање једног члана, (2) ако је пак нека културна институција за више националних савета важила за институцију од истакнутог значаја из аспекта очувања, јачања и развоја националног идентитета дотичних савета, онда је сваки национални савет могао делегирати по једног члана у управни одбор, па се број чланова тог тела тако формирао.
Због наведених примедби Мађарски национални савет се противи прихватању споменутих измена, и учиниће све, заједно са осталим националним саветима, да се оне у овом облику не поднесу Републичкој Скупштини, наиме крше и међународни принцип заштите стечених људских и мањинских права, као и директно Устав Републике Србије.
Извор: Vajdaság Ma, 2021.02.12.